SPORTOM DO ZDRAVLJA 11: SFU “Rudar 1934”

Sportsko fudbalsko udruženje “Rudar 1934” za čije je aktiviranje kompanija “ZIJIN” donirala 2 miliona dinara, kao i sportsku opremu, postoji već tri godine. Ovaj sportski kolektiv trenutno okuplja 4 takmičarske selekcije: kadete, pionire, petliće i mlađe petliće a pored toga postoji i selekcija dece od 5 do 7 godina. Seniorska ekipa, takmiči se u okružnoj ligi Bor i trenutno zauzima prvo mesto na tabeli.

Nikola Matić, predsednik kluba, 80 –tih godina prošlog veka, nosio je dres Rudarskog fudbalskog kluba Majdanpek. On danas animira I afirmiše neke nove klince da se bave fudbalom i da budu posvećeni ovom sportu.

Osim dobrog plasmana u svim selekcijma, šta je još prioritet što ste zacrtali sebi kada ste preuzeli klub?

Prioritet je ponovno oživljavanje fudbala u gradu Majdanpeku s obzirom na to da je klub bio ugašen a nije lako sve vratiti na stare staze jer je fudbal proteklih 15 – 20 godina, potpuno bio zapostavljen. Za tri godine smo dosta toga postigli, ali bez razumevanja I prepoznavanja takvih stvari od strane lokalne zajednice biće teško opstati”, ističe Nikola Matić.

Koliko je teško voditi klub? Kakva je saradnja sa trenerima? Imate li finansijsku podršku eventualno od nekih sponzora?

Treneri su deo pogona pa je normalno da imamo dobru saradnju…trenutno imamo 4 trenera a dvojicu od njih smo sami iznedrili i sada poseduju UEFA “C” licencu koja im je neophodna za rad. Direktan sponzor je kompanija “ZIJIN” a lokalna samouprava izdvaja sredstva iz budžeta kao i za sve klubove u gradu i na teritoriji opštine”, kaže za naš portal predsednik majdanpečkog fudbalskog kluba Nikola Matić.

Andrija Filipović u fudbalu je od malena. Iako su ponekad treninzi naporni, posebno kada su kondicioni, on kaže da ovaj sport ne bi menjao ni za jedan drugi.

Zbog čega voliš fudbal? Da li vidiš sebe u narednim godinama kao aktivnog fudbalera i koje su ti ambicije kada je bavljenje fudbalom u pitanju?

Od malena sam obožavao loptu I jedva sam čekao da se upišem na fudbal. Kada sam se upisao, to je bio moj najsrećniji dan u životu. Sada, posle toliko godina moja ljubav prema fudbalu nije prestala. Volim da treniram da bi bio što bolji igrač. U budućnosti planiram i dalje da se bavim aktivno fudbalom. Moje ambicije su da budem najbolji i da igram za Real Madrid ili neki drugi poznati klub”, planovi su mladog Filipovića.

Viktor Barbulović, fudbalom se bavi 7 godina. Od naših klubova najviše voli Partizan a kada poraste, kaže da bi voleo da zaigra, ni manje ni više nego za Barselonu ili Manchester city.

Na kojoj poziciji igraš u ekipi? Ko su tvoji omiljeni fudbaleri i zbog čega? Koji je tvoj omiljeni klub?

Igram u sredini terena. Omiljenih fudbalera imam dosta i oni su uglavnom strani igrači: Messi, Ronaldo, Haland I Mbape a dopadaju mi se jer su brzi I daju golove na svakoj utakmici. Omiljeni klub mi je Manchester city”, govori za portal T 1 mladi fudbaler Viktor Barbulović.

Strahinja Rajković fudbal trenira 7 godina i do sada je već na nekim turnirima osvajao nagrade za najboljeg igrača u svojoj kategoriji.

Koliko je teško baviti se fudbalom? Koliko je uloga trenera po tebi bitna u razvoju mladog sportiste?

Da teško je baviti se fudbalom jer moraš da imaš kondiciju I sve ostale veštine koje su potrebne za fudbal a uloga trenera je veoma bitna jer svaka reč koju trener kaže igraču utiče na njega ili pozitivno ili negativno. On mi daje savete kako da odigram utakmicu , ali ne samo meni, već i mojim saigračima”, iskren je Strahinja.

Davor Aleksić, trener Sportskog fudbalskog udruženja, “Rudar 1934”, kroz dve decenije koliko je u fudbalu u matičnom klubu u Majdanpeku, prošao je sve selekcije od petlića do seniorskog tima a u 33. godini života, kopačke je zamenio trenerskim poslom u Majdanpeku.

Koliko je teško raditi sa decom?

Rad sa najmlađima je uvek poseban izazov. Preuzeo sam selekciju škole fudbala na nagovor prijatelja 2010. – 2011. godište a kasnije selekciju 2012., 2013., 2014., godište. Sada sa ove tačke gledišta nisam se pokajao. Drago mi je što radim sa decom i mislim da trenutno samo time želim da se bavim. Krenuo sam u tu priču koja traje dve I po godine i mislim da idem dobrim putem. Kada kreneš da treniraš jednu selekciju ti moraš da se posvetiš tim momcima. Moraš da vodiš brigu o tih 25 -30 igrača. Naravno da je sve to bio izazov za mene. Upisao sam i završio školu za trenera I stekao “C” licencu. Interesantno je gledati decu kako se razvijaju, kako napreduju i kako uče. Moja filozofija je takva da vodim računa o njihovoj igri, o njihovom načinu života. Učim ih kako jedan sportista treba da se ponaša, kako treba da živi za sport , za fudbal”, kaže trener u Sportsko fudbalskom udruženju “Rudar 1934” iz Majdanpeka Davor Aleksić.

Da li među igračima sa kojiam radite ima fudbalera koji se izdvajaju kao posebno talentovani?

Generacija koju vodim je veoma interesantna. Rano je možda da izdvojim neke pojedince ali se nadam da će se iz ove selekcije izdvojiti dosta dobrih igrača, Sa decom ti je cilj da napraviš dobar tim ali I da budu dobri ljudi. Važno mi je da funkcionišemo kao ekipa. Rezultat će proisteći kasnije”, zaključio je Davor Aleksić.

Za kraj on je deci poručio:

Bavite se sportom. Budite istrajni, verujte u svoje snove i oni će se i ostvariti. Verujte u svoje ciljeve. Sve može da se postigne ali je potrebno da se prolije mnogo znoja. Vera u sebe i veliki rad su put do uspeha”, poruka je fudbalskog trenera iz Majdanpeka Davora Aleksića.