SPORTOM DO ZDRAVLJA 10: Milena Branković, Planinarski klub “Starica”

Milena Branković iz Majdanpeka, članica je Planinarskog kluba “Starica” već dve godine. U okviru “Treking lige Srbije”, najveći uspeh je zabeležila u šestom kolu ove godine, kada je na stazi od 35 kilometara zauzela treće mesto u svojoj kategoriji. Njen trenutni plasman u “Treking ligi Srbije” je sedmo mesto. Iako ovaj sport iziskuje dosta napora, Milena je istrajna i uporna, i kaže da nikada nije pomišljala da odustane od planinarenja, već da sebi svakodnevno zadaje nove ciljeve.

Za dve godine si od prvih planinarskih koraka dostigla sedmo mesto u takmičenju “Treking lige Srbije”. Šta je to što te vuče napred, i gde pronalaziš snagu u teškim situacijama?

“Još 2016. godine počela sam da se bavim rekreativno trčanjem. To je bilo uglavnom asfaltno trčanje a 2020. godine prvi put sam se popela na našu lepu “Staricu” i tada sam shvatila da je to ono što mi zapravo treba, ljubav prema planini i planinarenju. Počela sam sve više da šetam i danas imam 130 uspona na “Staricu”. U Planinarski klub “Starica”, učlanila sam se 2021. godine, i tada sam se prvi put srela sa pravom lepotom planinarenja. Već prošle godine postala sam član Planinarskog saveza Srbije, i tako je sve počelo“, govori nam Milena.

Moja prva trka bila je staza duga 24 kilometra. Cela ta priča mi se jako dopala, i već na kraju prošle godine stižem na petnaesto mesto u generalnoj plasmanu u ženskoj konkurenciji. Zavolela sam trčanje kroz svaku planinarsku akciju. Sada sam sedma, i to me tera napred da budem jos bolja, ističe za portal T 1 majdanpečka trkačica I planinarka Milena Branković.

Da li si imala nekog formalnog obrazovanja vezanog za planinarstvo, i sa kojim si se oblastima upoznala?

“Naš klub je prošle godine organizovao osnovnu planinarsku obuku za koju bi svaki član Planinarskog kluba trebalo da ima sertifikat. Prošli smo kroz razne oblasti, kao što su osnovna znanja iz primene prve pomoći, planinarski tereni, planinarske markacije, tehnike kretanja, ponašanje u grupi, upotreba topografske karte uz pomoć kompasa, busole, izohipse, meteorološke pojave i još mnogo toga bitnog za nas koji se bavimo planinarenjem”, kaže Milena.

Puno je bilo planinarskih, kako regionalnih, tako i republičkih akcija, tokom svih ovih godina. Koju ti pamtiš, i zbog čega?

“Sve akcije su posebne na svoj način. Svaka ostaje u sećanju. Izdvojila bih uspon na najviši vrh Balkana, uspon na “Musalu” na 2.925 metara nadmorske visine na koji sam se ovog leta popela zajedno sa predsednikom našeg kluba Novakom Ristanovićem, i zahvalna sam na tom prelepom vikendu punom pozitivne energije. Uspon kao uspon nije bio težak jer smo bili u dobroj fizičkoj kondiciji. Najveći utisak na mene je definitivano ostavila i Dinara u Bosni, vrh “Troglav” koji se nalazi na 1.913 metara nadmorske visine. Moram da kažem da naša zemlja ima mnogo lepih planina od kojih bih izdvojila Veliki Krš i Suvu planinu. Svaka planina je lepa na svoj način”, istakla je Milena Branković.

Milenu smo za kraj pitali da napravi razliku između planinarenja i planinskog trčanja?

“Veliki broj planinara ima različite motive: izazov, uživanje u netaknutnoj prirodi i druženje. Planinarenje je način zdravog života, uživanje u svemu što nam priroda daje. Planinsko trčanje je sve to uz veću posvećenost brzini, snalaženju u datom momentu, dok trka traje potrebna je velika koncentracija, i sva čula ti reaguju na sve oko tebe. Ja se u planinskom trčanju trkam sa vremenom, i trudim se da uvek istrčim brže, bolje i što je najbitnije bez povreda. Rezultat je zagarantovan kad prođeš kroz cilj, i kada znaš da si sve prepreke prošao, i stigao bezbedno odakle si krenuo, zaključuje Milena i na kraju kaže: “Kada pomisliš da odustaneš, seti se zašto si pošao”.