”SPORTOM DO ZDRAVLJA” 1: Stefan Vlku

Stefan Vlku, mladi i uspešni bokser iz Majdanpeka, u poslednje vreme, beleži odlične rezultate, na gotovo svim takmičenjima širom zemlje. Jedan od značajnijih uspeha ovog 21. – godišnjeg boksera, koji boksuje u kategoriji do 71 kilograma je drugo mesto na prvenstvu Jugoistočne Srbije. Usponi i padovi sastavni su deo svake karijere ali je pre svega ljubav prema borilačkim veštinama nešto što ga privlači ovom sportu.

• Kada i gde si počeo da treniraš i zbog čega si se opredelio baš za ovu borilačku veštinu?

“Boksom sam počeo da se bavim pre otprilike 4 godine u Majdanpeku. Razlog je taj što sam hteo da vidim kako mi ide. Uvek sam voleo da gledam borilačke sportove ali do tada nikada nisam pokušao time da se bavim”.

• Kada i zbog čega ulaziš u profi borbe I kako pamtiš svoj prvi profesionalni meč?

“U profi borbe se po mom mišljenju ulazi nakon mnogo amaterskih borbi i uspeha u tim borbama, kada čovek želi da zarađuje od toga, mada to nije nužno I obavezno. Moj prvi profi meč je za mene bio lak jer sam bio dosta spreman i nije čak ni bilo neke preterane treme”.

• Koje su prednosti ovog sporta u odnosu na ostale sportove?

“Prednosti boksa su definitivno samopouzdanje i smirenost koju čovek dobija dok trenira, takmiči se i napreduje”.

• Da li si imao nekih ozbiljnih povreda i da li si ti nekog ozbiljnije povredio?

“Nisam imao nekih opasnih povreda osim manje povrede nosa i vrata. Koliko ja znam nisam nikog ozbiljnije povredio mada sam siguran da je posle borbe, mnoge moje rivale, mučila jaka glavobolja”.

• Da li si nekada gledao neke mečeve svojih protivnika pre borbe i na taj način se pripremao za meč?

“Da gledao sam nekoliko puta. Analizirao sam sa drugarima iz kluba i pravio strategiju za naredne borbe”.

• Kako tvoji roditelji doživljavaju sport kojim se baviš s obzirom na to da se radi o borilačkom sportu?

“Moji roditelji su se u početku prilično protivili tome ali nakon mnogobrojnih rasprava, odlučili su da me podržavaju i budu uz mene dokle god želim da se bavim ovim sportom”:

• Da li te je ovaj sport usmerio u pravcu u kojem si želeo da ideš u životu?

“Nije me usmerio ali mi je sigurno dosta pomogao u tome”.

• Koliki ti je trenutni skor borbama i koliko puta dnevno odnosno nedeljno treniraš?

“Skor zaista ne znam tačno ako brojimo i amaterske borbe. Znam da je pozitivan. Što se tiče skora u profesionalnim mečevima, njega ima na internetu. Kada sam na pripremama, treniram dva puta dnevno, pet dana u nedelji. Ukoliko je reč o klasičnom treniranju I održavanju forme, onda je to jednom dnevno eventualno dva puta ali slabijim intenzitetom i to šest dana nedeljno”.

• Da li duguješ nekome zahvalnost što se baviš ovim sportom ili je zasluga samo tvoja?

“Što se tiče početka treniranja, zaslužan sam samo ja. Kasnije sam se dosta ugledao na drugara iz kluba Bogdana Ilića a za sve borbe i uspehe koje sam nakon nekog vremena imao, zahvalan sam treneru Ivanu Đorđeviću”.

• Koja je tvoja poruka svima koji žele da se bave ovim sportom?

“Poruka je da bi trebalo početi ako ne zbog takmičenja, onda zbog sebe jer će tako, sigurno postati disciplinovaniji i bolji ljudi. Da bi neko opstao u ovome I postigao nešto ozbiljnije, potrebno je da žrtvuje sebe i svoje slobodno vreme. Dakle neophodan je red, rad i disciplina”.