Đerdapskom magistralom: Trajanov most
Od 20 stubova i četiri na portalima sa svake strane, ostala su samo dva, po jedan sa leve i desne obale Dunava. Ostali su ostali potopljeni, izgradnjom brane, a dobar deo je odnela snažna matica, posle Volge, najveće evropske reke. Trajanov most, i danas bi bio čudo, a kamoli pre 19 vekova kada je napravljen, doduše ne u mirnodospke svrhe, nego za rat protiv Dačana. I to za samo dve godine. Vujadin Vujadinović, kustos Arheološkog muzeja “Đerdap” iz Kladova kaže da je “Trajanov most za sve vreme antičkog perioda bio jedno arhitektonsko i tehnološko čudo ljudskog umeća. Podignut za samo dve godine, od 103. do 105. godine zarad osvajanja Dakije, odnosno tih čuvenih rudnika zlata, za koje je čuo još Julije Cezar”.
O bogatstvu Dakije svedoči podatak da je Trajan kao plen iz nje poneo 331 tonu srebra i 165 tona zlata. Ljudska pohlepa nema granica, ali u istorijskom kontekstu, možda se može smatrati i pozitivnom ako za posledicu ima jednu ovakvu građevinu. Posao je poveren jednom od najvećih graditelja tog doba, arhitekti iz Damaska.
“Između Prvog i Drugog dačkog rata Trajan angažuje Apolodora , koji je projektovao most dužine 1130 metara, sa svim pristupnim putevima, sa po četiri stuba na obe strane i 20 stubova, koji su nosili samu kontrukciju mosta u koritu reke. Pretpostavlja se da su u njegovoj gradnji učestvovale rimske legije. Skupine od šest hiljada vojnika, koji su za veoma kratko vreme izgradili most”, kaže Vujadin Vujadinović, kustos Arheološkog muzeja “Đerdap” Kladovo
Treba reći da je most podignut na jednom veoma važnom putu, koji je postojao i ranije i ovo mesto nije slučajno izabrano. “Ovo je bio jedan od najvažnijih prelaza prema Dakiji. Relativno lak prelaz je postojao i pre izgradnje mosta jer je na ovom mestu korito Dunava poprilično široko i plitko. Postojao je veliki broj peščanih sprudova, ostrva koja su omogućavala brzu izgradnju same kontrukcije mosta.”
Imati na teritoriji, koja vam je poverena na upravljanje, ovakav biser svetske kulturne baštine može se posmatrati sa dve strane. Prva je raditi na njegovom očuvanju, poštujući ekološke, i sve druge standarde. Drugi je, raditi na njegovoj afirmaciji, što ujedno može biti i dobra razvojna šansa, kaže Nikola Vuković, pomoćnik predsednika opštine Kladovo.
“Ostaci Trajanovog mosta i Trajanova table su krunski dragulji u rimskoj antici opštine Kladovo. Imamo velike planove za ovaj lokalitet, koji je spomenik kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, zove se Pontes sa ostacima Trajanovog mosta. Mi smo u pripremama da raspišemo javnu nabavku za izradu projektne dokumentacije za uređenje ovog prostora. Time ćemo obuhvatiti parterno uređenje tvrđavice Pontes i ostataka Trajanovog mosta. Neophodni su restauratorski i konzervatosrki radovi, a biće postavljen i turistički mobilijar, klupice, odmorišta, senici i sl. U onoj meri u kojoj to dozvoli Republički zavod za zaštitu spomenika. Gledaćemo da oplemenimo ovaj prostor, da zaštitimo ove antičke ostatke i da ih učinimo dostupniji svim posetiocima. U okviru jednog drugog projekta, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine, ovde će biti postavljen i video nadzor. Na nama je da pratimo, da vršimo stalni monitoring i da budemo spremni na sve izazove kako bi ovakvi spomenici ostali sačuvani za generacije, koje dolaze”, kaže Vuković.
Pitanje kako je bilo moguće izgraditi most preko reke, čija je procenjena vodena snaga 8,4 miliona kw, teško je reći. U svakom slučaju Apolodoru iz Damaska je to pošlo za rukom jer je, prema nekim tumačenjima, skrenuo tok Dunava u rukavac za vreme gradnje, tako da je većina stubova građena na suvom.
Postoje i druga tumačenja kada je most srušen. Pretpostavka je da se Trajanov most srušio kada su propala četiri stuba koje je arhitekta iz Damaska fundirao na peščanom sprudu bliže obali Rumunije, a radi lakše i bezbednije plovidbe Dunavom dva stuba na rumunskoj strani srušena su 1909, a preostali su u koritu, u vreme iskopavanja, snimljeni sonarom. Možda je i manje važno kako se sve odvijalo u nastanku i nestanku mosta. Važno je da danas ima ko da brine o prošlim vremenima.
Trajanov most je jedan od građevinskih poduhvata na ovim prostorima, što je posledica, između ostalog, intenzivnog protoka robe i ljudi, koji je bio prisutan kroz celu rimsku istoriju. A sobzirom da je prosečni životni vek u Starom Rimu bio svega 25 godina, ostaće na pretpostavkama, koliko je ljudi ugradilo i svoje živote u gradnju Trajanovog mosta. Ono što će u Kladovu uraditi za budućnost ovog loklaliteta jeste, između ostalog, i postavljanje makete u centru grada, ali pre svega i posao na njegom očuvanju i zaštiti, kako bi generacije koje dolaze bile svesne bogatog kulturnog, i materijalnog i nematerijalnog, nasleđa.