Đerdapskom magistralom: Trajanova tabla

Tekija, uspavano mestašce na obali Dunava. Smešteno na obroncima Miroč planine. Staro naselje ostalo je pod vodom, kao i strmoviti “rimski put”, koji je isklesao duž obale Dunava, za rat protiv Dačana, rimski car Trajan, početkom 2. veka. Kako bi označio završetak radova, car je duž puta je postavio kamenu tablu sa natpisom na latinskom, danas poznatu kao Trajanova tabla. Ostala pod vodom, sa svojim putem i starom Tekijom, kad je napravljena Hidroelektrana.

Za sada jedini prilaz  je sa vode. Polazimo iz Tekije zahvaljujući lokalnoj samoupravi Kladovo i ljudima iz Nacionalnog parka Đerdap. Nakon nekoliko odlaganja, jer Dunav mora biti miran i bez vetra, koji na izlasku iz Đerdapske klisure zna duvati olujnom jačinom, vozimo se čamcem kroz netaknutu prirodu. Rano je, i sunce još nije odskočilo. Pada u oči da je obala, koja pripada Srbiji, onakva kakva je bila hiljadama godina. Kamenite strme obale, obrasle šibljem i drvećem u zlatnožutim jesenjim bojama. Prati nas i jedan galeb, najverovatnije u potrazi za hranom, jer je navikao da ga turisti hrane. Pre samog prilaska Trajanovoj tabli, uočavamo na obali bele panoe. Naši vodiči nam objašnjavaju da je do tog mesta stigla pešačka staza, čija je izgradnja pri kraju.  Nakon sat vremena vožnje približavamo se željenom cilju.   Trajanova tabla je isečena iz stene i postavljena 21 i po metar iznad prvobitnog mesta, tako da bude  vidljiva sa reke. Premeštanje je urađeno od septembra 1967. do maja 1969. godine.

Trudimo se da ovakve lokalitete održimo aktivnim i živim u dobrom stanju. Tim više jer se ovde nalazi veliki broj zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta u rezervatu prirode “Veliki i Mali Štrbac”, kaže Nikola Vuković, pomoćnik predsednika opštine Kladovo.

Ljudi iz Nacionalnog parka “Đerdap” počeli su prošle godine realizaciju projekta pešačke staze, koja počinje na Đerdapskoj magistrali, kako bi bilo moguće da se Trajanova tabla vidi i sa kopna. Stazu, čini glavna trasa dužine 652 metra i četiri bočna kraka, po tridesetak metara, sa vidikovcima. Prva faza je već završena, ostalo je još da se ukleše i poslednji krak u stenje, kako bi bio moguć pristup do same Table, a biće urađena i njena rekonsrukcija i revitalizacija.

“Gledamo da ono što je u prvom stepenu zaštite ostane u prvom stepenu, da sve što se radi bude u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode i Javno preduzeće  Nacionalni Park “Đerdap” izrazito vodi računa o tome. Priroda mora da ostane očuvana, to je prvo pravilo na koje mi obraćamo pažnju i time smo se rukovodili kada smo radili stazu za Trajanovu tablu”, kaže Jovana Marinković, rukovodilac Službe za turizam, prezentaciju, informacije i geopark N. P. Đerdap.  Po njenim rečima sa lokalnom samoupravom u Kladovu  Nacionalni park je usko povezan: “Ima delova gde su naša viđenje nešto drugačija ali sve u svemu imamo isti cilj i trudimo se da ovaj kraj podignemo na što veći nivo, u smislu turizma u smislu boljitka celog ovog kraja. Potpisan je i ugovor za drugi deo projekta izgradnje staze. Ostala je ta najteža deonica ali se nadamo da će naredne godine Trajanova table zasijati u punom sjaju i da će moči da se vidi i sa kopna. Da ljudi naprave jednu zanimljivu šetnju, zanimljivu avanturu. Staza ima pet etapa sa prelepim vidikovcima, a i edukativnog  je karaktera  jer se duž staze nalaze table sa podacima o izgradnji “rimskog puta”, Trajanove table i tom vremenu prelaska iz prvog u drugi vek”.  

Staza je prilično zahtevna i strma, o čemu svedoči i visinska razlika od skoro 200 metara, ali je dobro obezbedjena. Pristup stazi je za sada zabranjen, a prvi posetici, koji će sići do Trajanove table pešice očekuju se naredne godine, kada će staza biti završena.

“Radili smo na tome da se ispoštuje ekologija, kao nešto što je najbitnije zbog resursa, koji postoje ovde. Koristili smo sve prirodne materijale, drvo i kamen, a markacije su precizno i vidljivo obeležene, da svako može doći do Trajanove table”, kaže Milica Stojanović, sručni saradnik Službe za informisanje i prezentaciju N.P. “Đerdap.

O očuvanju prirodne okoline, zaštiti flore i faune, ekologiji, više govori rumunska strana Dunava nego naša. Na pojedinim mestima prenatrpana kućama, vikendicama. Čitavi hotelski kompleksi su izgrađeni na samoj obali, što bi trebalo biti prva zona zaštite. Sa srpske strane tek poneka kućica udaljena nekoliko stotina metara od obale.

“Svest ljudi se dosta popravila tako da nemamo problema sa posetiocima, mada ima i onih, koji ne obraćaju toliko pažnje na zaštitu spomenika i prirode, mada uspevamo i sa njima da nađemo zajednički jezik”, kaže Goran Stevanović, ribočuvar  N.P. “Đerdap”.
Kako kaže najveći broj je onih, koji vode računa o zaštiti prirode i koji su svesni značaja očuvanja Nacionalnog parka “Đerdap”. “ Sve u svemu možemo biti zadovoljni. Maksimalno se trudimo da priroda ostane netaknuta. Svakodnevno smo na terenu, na vodi i vršimo kontrole”

Vraćamo se ka Tekiji. Sunce je već visoko i greje ljude u čamcu. I Dunav je mirniji, bez vetra. A mi bogatiji za osećanje da živimo na prosotrima duge i bogate istorije, koja se na najbolji način neguje, čuva i brani.